Copy
Bekstvo ne mora uvek da ima negativnu konotaciju. Shvatićete to i između redova ovog mejla
Newsletter archive
View this email in your browser
Zdravo!

Mučki i s leđa nas je "napala" hladnoća. Nismo pošteno stigli ni da iz ormara izvadimo takozvanu garderobu za prelazni period, a već smo navukli kapute. Brrrr...
No, nećemo se umotati ćebetom i čekati april!
Jedna od mojih omiljenih zabava kada dođu hladniji dani je Escape game. Nisam ljubitelj video igrica, ali rešavanje ovakvih misterija u realnom okruženju OBOŽAVAM.
A zašto sam vam to sve to ispričala? U četvrtak (13. oktobar) popodne sam već rezervisala potragu u EscapeMania Beograd i bilo bi mi drago da mi se neko od vas pridruži, ujedno to je prilika da se upoznamo. Dakle: prvih troje koji mi odgovore na ovaj mejl obavestiću o tačnom vremenu i koju sobu misterije ćemo pokušati da rešimo.
Preporuka i za sve ostale da na ovaj način provedu zabavno vreme sa prijateljima. A ako i vi imate interesantne predloge za mene, budite slobodni da mi pišete, jer uskoro pripremam tekst za blog kako da kvalitetno provedemo slobodno vreme kad dođu hladni dani. 
Naravno, jedan od načina je i ovaj newsletter, tako da vas prepuštam pričama koje sam izdvojila za ovu nedelju.
Budite dobro!
alex5rovski
🎶 MUZIKA: 3 sjajna vokala 🎶
INSTAGRAM NEDELJE: Znate li da su postavljanje žirafa na kružnom toku na Topčideru inicirali učenici Četvrte beogradske gimnazije? Poslednjih dana na Instagramu delim priče o Beograđanima koji su ovaj grad načinili šarmantnijim i prijatnijim mestom za život. To je moj doprinos akciji BG vaših idea, u okviru koje svi možemo da prijavimo predlog za bolji grad. Najbolji će biti realizovani (čitaj: Idea će ih finansijski podržati).
Kada bih, kojim slučajem, mogla da biram s koje 3 istorijske ličnosti bih imala priliku da večeram, prvi na listi bio bi Mihajlo Pupin. Pisala sam već koliko me taj čovek fascinira, a kako je danas dan njegovog rođenja (9. oktobar 1854.) napisala sam mu zahvalnicu. 
 

Hvala mu što mi danas komuniciramo na daljinu

Još u januaru 1915. Njujork tajms je preneo Pupinovu izjavu: "Bežični telefoni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti".
I za to je imao argumente!
Patenti Mihajla Pupina sa njegovim asistentom i budućim nobelovcem Edvinom Hauardom Armstrongom iz 1915. postavili su temelje za emitovanje radio talasa pomoću elektronskih predajnika, što je predstavljalo osnovu za početak razvoja radio tehnike i svih vidova savremene bežične komunikacije.
Sedam patenata obelodanjenih te godine inicirali su novo doba u kojem su radio talasi značajno doprineli ubrzanom razvoju savremene tehničke civilizacije XX veka, kao i informatičke u XXI veku.
Među ukupno 34 pronalaska koje je patentirao Mihajlo je najpoznatiji po otkriću takozvanih Pupinovih kalemova, bez kojih bi današnja telefonija bila nezamisliva. Pupinovi kalemovi, proizvedeni u milionskim serijama, imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek.

 

Hvala mu što je bio promoter nauke

Miloš Crnjanski opisao je Mihajla Pupina kao “moćnog gospodara električnih izuma”, a kolege su ga smatrale ocem idealizma u američkoj nauci.
Unapređivao je nauku ne samo svojim patentima, već se i energično zalagao da stvori perfektne uslove za najbolji naučni rad svojih učenika i kolega. Bio je osnivač ili predsednik svih značajnih naučnih institucija prve polovine XX veka u Americi.
Pupin je bio jedan od dvanaestorice ljudi koji su 23. aprila 1915. prisustvovali prvom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku (tada NACA, kasnije NASA). Osim što je učestvovao u njenom osnivanju, Srbin je bio i prvi predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije.
Nauka nas može dovesti do visine bogova sa Olimpa, ali ako zanemarimo duhovni razvoj nestaćemo u ratu, mržnji i ekonomskim krizama”, govorio je svojevremeno Mihajlo Pupin, čije ime nosi ogromno i prestižno zdanje lаborаtorije zа fiziku nа Kolumbijа univerzitetu.
Institut elektronskih i elektrotehničkih inženjera svrstao ga je na peto mesto svetske rang liste najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Njegovi đaci su kasnije bili čuveni naučnici, pronalazači, a neki od njih su dobitnici Nobelove nagrade: Miliken, Langmuir, Rabi i Armstrong.

 

Hvala mu što je podržavao kulturu

Školske dane Mihajlo Pupin je delio sa slikarom Urošem Predićem, sa kojim je ostao prijatelj za ceo život. Upravo Predićev udeo u stvаrаnju Pupinovog umetničkog legаtа, koji se čuvа u Nаrodnom muzeju, je neprocenjiv. Poznati naučnik je kupovao značajna umetnička dela i nosio ih u Ameriku gde ih je čuvao dok se ne stvore uslovi u srpskim muzejima, a zatim ih je vraćao plaćajući carinu i opremu tih dela.
Zahvaljujući zalaganjima i Pupinovoj želji da pomogne mi danas imamo Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”, jedinu koju je Karnegi fondacija sagradila u slovenskim zemljama.
Mihajlo Pupin je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu poklonio skoro 600 publikacija iz lične kolekcije. Među njima je najviše onih iz raznih naučnih oblasti, ali su tu i naslovi iz beletristike, retorike, umetnosti, društvenih nauka i politike. Deo publikacija čine retka bibliografska izdanja, a na nekima je čak i napomena da je primerak štampan specijalno za Mihajla Idvorskog Pupina.
Zahvaljujući njemu Beogradski univerzitet je dobio prvu Britanika enciklopediju.

 

Hvala mu što je propagirao ljubav prema majkama

Pupinova knjiga "Sa pašnjaka do naučenjaka" objavljena je septembra 1923, a naredne godine Mihajlo je postao prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu. On nije pisao kakve su ga muke pratile tokom borbe za interese svog naroda, ali je u autobiografiji, koju je čitala cela planeta, imao za cilj da Amerikancima predstavi srpski nаrod i srpsku mаjku.
Mihajlo Pupin je to i sam istakao u pismu idvorskom parohu: "Amerikаncimа, Nemcimа i Frаncuzimа mnogo se dopаdа opis moje srpske mаjke i srpskih običаjа. To mi je nаročito milo jer sаm moju аutobiogrаfiju zаto pisаo da u njoj predstаvim svetu srpski nаrod i srpsku mаjku. Izvаnrednа populаrnost te аutobiogrаfije dokаzuje dа mi je željа potpuno ispunjenа. Neki odlomci iz nje ušli su u аmerikаnske udžbenike".
Tokom Mihajlovog života u Americi izvodila se predstava o majci u kojoj je Olimpijada Pupin bila glavni lik. Svaki put kada bi spominjao majku Pupin je ustajao jer kako je govorio "sedeći o njoj ne može da priča".

APLAUZ za momka koji je sprečio da "pelješe" turiste


Menjačnica u strogom centru Praga već decenijama "dere" turiste i niko od nadležnih nije uradio ništa. Jutjuberu Janeku se smučilo i krenuo je u akciju.
Inače na svom kanalu ima još zanimljivih videa o Pragu, a
ovako sam ja doživela taj grad.

Događaji koje ne treba da propustite 

 
Kako da unaprediš svoju radnu memoriju i zašto je to važno.
Kako je pop kultura rekla ženama da "začepe". Istinita priča koja bi mogla da se prenese i na naše društvo.
ŽIVOT PIŠE ROMANE... Saša je iz bazena u Lučanima stigao do vaterpolo reprezentacije Kanade i zaposlednja u čuvenom IBM.
KORISNO: Interaktivna mapa sa šiframa za Wi-Fi na svetskim aerodromima, koja se stalno ažurira.
Ograničenja će uvek postojati u nekom obliku i ona nisu nešto što bi trebalo da nas sputava u našem ostvarenju. Naprotiv, kada smo ih svesni mi postajemo na jedan način slobodni od njih.
Tijana Turudićpsihoterapeut, trener asertivnosti i emocionalne pismenosti 
Copyright © 2016 alex5rovski, All rights reserved.